Bumbarevo brdo i fudbal PDF Štampaj E-pošta

 

Ovo pitomo mestašce leži u srcu Šumadije, 30 kilometara od Kragujevca, na magistralnom putu Kragujevac – Čačak.

U Bumbarevom brdu je počela da se pika lopta - krpenjača pre Drugog svetskog rata. 

Današnje generacije ne mogu da shvate šta je to krpenjača. To je sašiveno ručno platno, okruglog oblika, napunjeno krpama od stare odeće, a mnogo puta i plevom. Kasnije, došla je lopta od takozvanog živog sundjera koja je mnogo bila bolja od krpenjače, ali je bila vrlo teška kada se natopi vodom. Naposletku, dođe i prava fudbalska kožna lopta sa unutrašnjom gumom, koja se šnirala kožnim šnirom obima dosta većeg od ove sada savremene. Zvala se Petica.

 

Prva kožna lopta je doneta oko 1942-43. godine. Ne sećam se tačno vremena. Doneli su je naši Bumbarevci gimnazijalci ... pokojni Popović Miloje i Radenković Mile, koji su važili za inteligenciju ...

I tako je počelo da se kotrlja bubamara u Bumbarevom brdu...
Igrane su utakmice izmedju sela na dane vašara bez nekakvog velikog značaja, osim međusobnog rivalstva i borbe za prestiž.

 

 

 

Zvanično, klub je osnovan 1. maja 1946. godine. Grupa članova partije, SKOJ-a i drugi gradjani, okupljali su se u crkvenom dvorištu i dali ime prvom zvaničnom klubu «Boda Radonjić» - Bumbarevo brdo. Ime je dato po tadašnjem borcu u patrizanskoj jedinici, koji je poginuo na Sremskom frontu.

 

 

 

 

Međutim, ime Boda Radonjić, nije opstalo. Davne 1955. godine, zbog novih propisa, klub nije moga više da nosi ime Boda Radonjić, već samo Boda. Tada, u Bumbarevom brdu imali smo dva tabora navijača; Jedni su navijali za Partizan, drugi za Zvezdu. Pošto su bile velike strasti navijača oba kluba, predloženo je se klub nazove ili Partizan ili Zvezda...

Podeljeni su listići i počelo je glasanje. Pobedili su navijači Partizana sa tesnim rezultatom ... Tada je Partizan Bumbarevo brdo počeo da živi i niže pobede o kojima se i danas priča...

 

 

 

 Sa velikim problemima se nosio klub od samog početka...
Dugo nije imao svoje igralište, pa je skoro svake godine menjao lokacije. Sve je zavisilo većinom od bogatih ljudi koji bi nam ustupili neku svoju livadu kada pokose seno ili požanju pšenicu. Pojedini ljudi su ustupali svoje livade besplatno, a neretko bilo je da su mladi fudbaleri plastili ili kosili da bi dobili tu livadu ili strnjiku. Sve to je bilo veoma teško obezbediti... I tako svake godine...

 

 

 

Klub je, do današnjih dana promenio mnogo terena... Prvo je to bilo imanje Ivkovića kod sadašnje crkve, onda Velje Radovića u Gaju, pa Radovića Mikaila u Dolinama, Radović Zlatibora u Dolinama, Bažović Krste kod šume, Paunović Živote – Pape kod crkve, Čvorović Perse kod Ravne, a onda i kod Marković Dragosava, potom kod Bogdana Nedovića šume. Teren je bio i kod škole Dragutina Džiknića, a onda i kod Marković Velimira Mila u Dolinom. Sada je naše igralište u Savinama, a protivnici ga iz straha i poštovanja zovu Grbavica ...

 

 

Za ovo vreme postojanja kluba, pune šezdeset i dve godine, bilo je mnogo radosti, pobeda, ali i poneki poraz. Posle rata je klub registrovan i počelo je takmičenje opštinske lige. Naš Partizan je skoro uvek bio medju vodećim u opštinskoj ligi iz koje nikada nije ispao. Klub je nagradjivan najvišim odlikovanjima ... U ono vreme, tri puta Oktobarskom medaljom... Partizan mnogo puta osvaja kup Maršala Tita opštine Kragujevac, takmičio se za prvaka sreza gružanskog i bio u finalu ... Tad smo igrali na pomoćnom igralištu Radničkog, gde smo prvog dana pobedili Priboj iz Priboja a drugog dana u finalu izgubili od FK Poskočica na penale i tada osvojili drugo mesto.

 

U svojoj bogatoj istoriji, igrali smo protiv više poznatih klubova, kao što su OFK Beograd, pa reprezentacija grada Kragujevca (koju smo i pobedili na igralištu Sušica), pa sa čuvenim garnizonom Gornji Milanovac (za koga su u to vreme igrali Santrač zvani Sani, igrač Crvene Zvezde - Trifke Mihailović i još dosta čuvenih fudbalera onog vremena). Ima tu još mnogo klubova: Mladost iz Lučana, Sloga Despotovac i mnogi drugi...
Generacija 1959. godine može da se pohvali zaista retkim uspehom i rekordnim rezultatom sa trideset četiri utakmice bez poraza o čemu je pisao i časopis Sport. Isečak iz tog vremena još uvek se čuva.

 

Partizan je u Šumadijskoj okružnoj ligi od kada je ona formirana i ima dosta uspona i padova ali je uvek uspevao da se izbori za opstanak.


Prošla sezona 2006/2007, bila je uspešna jer smo osvojili treće mesto u borbi šesnaest klubova. Da Plaskovac nije odustao i da nam nisu oduzeli šest bodova bili bi drugi na kraju sezone.

 Klub se tokom svog postojanja često nalazio u finansijskoj krizi, ali je uvek uspevao da preživi uz pomoć prijatelja kluba. Do prošle godine najveću finansijsku pomoć smo dobijali od kompanije Agroprodukt iz Bumbarevog brda. Opština Knić poslednjih godina pomaže klub obezbeđujući sredstva za prevoz i troškove sudija.

 

 

Danas, situacija je značajno bolja. Ima dobrih ljudi, sponzora iz Beograda, koji pomažu klub finansijski, ali što je važnije, uz nas su dušom.

 

Velike zasluge pripadaju našem velikom prijatelju Aleksandru Saši Popoviću, poreklom Bumbarevcu, koji nam je omogućio da ove sezone imamo i nove sponzore: PRO VISION, UNION FILM, PRESSING, E-SMART SYSTEMS, EUROMODA, EYESABROAD, STELLA TRADE, iz Beograda, koji su među najuspešnijim kompanijama u Srbiji.
Dolaskom prijatelja i sponzora, naše ambicije su porasle i očekujemo da sledeću sezonu završimo na prvom mestu i izborimo plasman u viši rang.
Klub radi čisto amaterski, sve je na bazi dobrovoljnog fonda.

 

Neostvarena želja nam je da odigramo prijateljsku utakmicu (jer za drugačiju nemamo mogućnosti), sa najvećim srpskim klubom, a našim mlađim imenjakom, FK Partizanom iz Beograda.


Bumbarevo brdo, 08.12.2007.